-
 
               



 

































-
 

 

ПАРОХИЈА ЉУБИЊСКА
Парох парохије Љубињске
јереј 
Саша Којовић

Адреса: Улица Светосавска 71.
Љубиње 88380
Број тел. 059-621-993
Мобилни : 065 
876 701
е-маил: sasakojovic@gmail.com

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ ПАРОХА

 

 

Јереј отац Саша Којовић, рођен је 13.4.1982.године у Мостару од оца Тодора и мајке Милке. Основну школу је завршио у Берковићима. По благослову Преосвештеног Епископа Захумаско-херцеговачког и Приморског Господина Атанасија, 1997. године уписао је петоразредну Богословију Света Три Јерарха у Србињу-Фочи. Ожењен је Милијаном р. Рајак из Рогатице. На празник Св. Бесребреника Кира и Јована13. Фебрруара 2011.године Преосвештени Владика Григорије рукоположио га је у чин ђакона и поставио да служи при храму Рођења Господа Исуса Христа у Љубињу . На празник Рођења Пресвете Богородице, 21/8 септембра 2012.године. Преосвештени Владика Григорије рукоположио га је у чин презвитера и поставио за пароха Љубињског.

 

 

ПОДАЦИ О ПАРОХИЈИ

 

Црквену општину Љубиње сачињавају: град Љубиње са селима, Крајпоље, Вођени, Крушевица, Жабица, Ивица (Горња и Доња), Жрвањ, Радимља, Брезова Дола, Крњи Камен, Кртиње, Градац, Дубочица, Влаховићи, Капавица, Ранковци, Убоско, Рђуси, Ћуковци, Дутине, Поцрње, Мишљен, Банчићи, Пустипуси, Горња и Доња Вардуша, Обзир, Бјелошев До.

 

ПОДАЦИ О ЦРКВАМА

Храмови:
Нова Црква Рођења Господа Исуса Христа у Љубињу,
Црква Св. Преображења у Крајпољу
Црква Св. Пророка Илије у Градцу
Црква Св. Вазнесења Господњег у Жабици
Црква Св. Василија Острошког у Мишљену
Црква Св. велмуч. Лазара у Влаховићима
Црква Св. Вазнесења Господњег у Рђусима
Црквена Општина Љубињска има 637 домова и душа око 4500.

 

linija
 
 
НОВА ЦРКВА РОЂЕЊА ИСУСА ХРИСТА У ЉУБИЊУ

-

11. јуна 2000. године освештани су темељи грађевине новог Саборног храма у Љубињу. Дуже вријме сазријевала је идеја да и нова генерација вјерног народа српско-православног у парохији Љубињској треба посвједочити пуноћу своје хришћанске љубави и вјерности Господу. Тежња је била да се након вишедеценијског страдања Цркве и српског народа под атеистичким комунистичким режимом у 20. вијеку и након крвавог Отаxбинског рата за Републику Српску, обиљежи наставак трајања, црквеног и народног.
Остваривање идеје је почело планом о реконструкцији и проширењу цркве Рођења Пресвете Богородице, а завршило се одлуком да се у Љубињу изгради нови Саборни храм.
Вријеме одлуке дошло је у данима када је цијело Хришћанство с молитвеним надањем славило 2000. година трајања. Све је упућивало на славу Рођења Исуса Христа, па је и овај храм посвећен том највећем догађају за историју човјечанства.
За мјесто градње одређен је велики плато у централном дијелу Љубиња; за основни пројекат грађевине Храма одобрен је рад архитекте Љубише Фолића, а за организацију изградње одређен је посебан Одбор, на желу са начелником општине Веском Будинчићем, а све уз благослов Епископа Захумско-херцеговачког Г. Григорија и умировљеног Г. Атанасија.
Општина Љубиње је одмах удовољила захтјеву црквене општине и бесплатно додијелила грађевинско земљиште потребно за изградњу храма, платоа и пратећих објеката. Вријеме градње храма биљежило је и тешкоће и застоје, и неспоразуме, али и нове замахе ктитора-задужбинара, добротвора, утемељивача, приложника и осталог вјерног народа, који су надјачали и уклонили препреке што су се јављале, некад с тешко објашњивим разлозима.

-
 

На дан Рођења Пресвете Богородице, 21/8 септембра 2004. године, обављено је велико освештање новог Саборног храма. Свечано богослужење, које је започело претпразничком вечерњом службом у новом храму, предводио је Епископ Захумско-херцеговачки и стонско-приморски Г. Григорије, уз саслужење свештенства и монаштва епархије. Свечаност која је почела литијом испред цркве Рођења Пресвете Богородице, настављена ломљењем славског колача општине Љубиње, пред новом црквом је окупила велики број вјерног народа љубињског и доста гостију из сусједних општина. Били су присутни скоро сви дародавци за изградњу храма, међу њима, с највећим прилозима кум Саво Ћоровић и Милан Пешут. Драган Чавић, тадашњи предсједник Републике Српске, одазвао се позиву Одбора и лично учествовао у свечаности.
Овом приликом, Епископ Захумско-херцеговачки и стонско-приморски Г. Григорије уручио је високо одликовање, које је за заслуге у изградњи храма додијелио Синод Српске Православне Цркве, и то: Сави Ћоровићу, Милану Пешуту и Општини Љубиње. Истовремено је у звање протојереја-ставрофора унапријеђен парох љубињски Драго Цвијановић.
У својој бесједи владика Григорије је саопштио главне чињенице о изградњи и значају овог храма, споменуо главне учеснике, али и тешкоће које су ометале и успоравале рад. Посебно је истакао допринос и труд начелника општине Веска Будинчића. Предсједник Одбора за изградњу и начелник општине Љубиње, Веско Будинчић је у свом говору саопштио најважније моменте током изградње, казао имена најзаслужнијих чланова Одбора, изразио жаљење што су неки људи с необјашњивим разлозима ометали градњу и ружили намјере приложника, и захвалио свим дародавцима и добронамјерницима. Тадашњи предсједник Републике Српске Драган Чавић у свом говору је изразио задовољство што присуствује оваквој свечаности и посебно указао на изузетан значај који има градња цркава као кључног обиљежја српског националног идентитета.

linija

ЦРКВА РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ЉУБИЊЕ

-

Црква у Љубињу је направљена 1866. год. Црква је грађена од камена, има звоник на преслицу са три звона, једно је оштећено у току 1941. год. (2 свјет. рат). црква је прекривена са цријепом, више пута је обнављана, као и задњи пут 1998.
Унутрашњост цркве је врло лоша, зидови су пропали, плафон је испуцао и пукотине су видљиве. Дрвени иконостас попуњен је са иконама на платну, које се завршавају Христовим Распећем. Посебну вриједност има св. Јеванђеље са сребрним оковом, које је тешко једанаест килограма. То је црква добила из Русије заједно са сребреном литијом на којој је лик Христа и Богородице, прилог Зорке Радоњић 1901. год. Уз цркву је направљена школска зграда 1878. год. 1959. год. зграда је национализована, а 1992. год. враћена је цркви, да би 1998 зграда била реновирана.

linija

Село Грабље

Село Грабље смјештено је на источној страни Љубињског поља, дијели се на три дијела: Грабље, Ограда и Грнчара. Село Грабље се спомиње 1445. год. На локалитету Грубачев камен налазе се остаци темеља цркве; види се полукружна апсида на источној страни темеља цркве.

linija

Село Жабица

Село Жабица смјештено је на обронцима брда Илије; дијели се на Горњу и Доњу Жабицу. У Доњој Жабици налази се Православна црква посвећена Вазнесењу Господњем. Црква је старија, грађена од камена прекривена са цријепом, обновљена 1905. год. Нема неких значајних података о овој цркви, у њој се служи два пута годишње.

linija


-Црква Св. Пророка Илије, село Градац

Градац је смјештен на сјевероисточном ободу Љубињског поља и јужним падинама Ђурђеве главе, на надморској висини око 500 м. Према народном предању, црква у Градцу је саграђена у вријеме Немањића у 13. вијеку. То је најстарија црква у овоме крају коју зову Матица црква и до данас је добро очувана. Дужина цркве је 5 м, ширина 4 м и висина 3,50 м. Црква је једнобродна озидана финим клесаним каменом и прекривене каменим почама са звоником на преслицу и једним звоном. Обнављана је више пута, а 1910. год насута је за једну степеницу и ударен је под тако да је измијењен њен првобитни изглед. Довратници на улазним вратима су из једног дијела. Изнад врата постоје три камена натписа, као и један са лијеве стране израђен крст испод којег се налази натпис у коме се помиње Градац и Црква. Из једног натписа на врху може се прочитати име Књаз Лазар. Изнад врата на плочи пише: Ови звоник на храму Пророка Илије подиже се 25.03. 1890. год. У цркви нема фресака, у њој се служи два пута годишње.

linija

Црква Св. Преображења Господњег, село Крајпоље

-

Питомо село Крајпоље смјештено је испод планине Илије и удаљено је од Љубиња 4 км. У средњем вијеку подигнута је црква која је крајем 15. вијека порушена од стране Османлија. Према предању, вјерници овога села дали су завјет да ће да подигну нову. На испуњење овог завјета чекало се пет стољећа, да би се у спомен старе отпочела изградња нове цркве. Освећење камена темељца нове цркве на новој локацији извршио је Митрополит Владислав 23. јула 1988. год., да би 10. септембра 1989, год извршио освећење новосаграђеног храма.
Великим радом, залагањем и новчаним прилогом домаћина села Крајпоље храм је за годину дана завршен. Први кум новог храма био је пољопривредник из Љубиња Живојин Јањић који је за изградњу дао 1500 долара. За прво њено реновирање, кречење унутра и премазивање иконостаса безбојним лаком, као и за облагање централне куполе каменом и звоник приложио је 2000 км Душан Козић и освећење је извршио Епископ Григорије 11. новембра 2001. год.

linija

Црква Св. Василија Острошког – село Мишљен

Село је смјештено на висоравни 606 м. планине Липнице 1067 м. која се благо спушта према западу између пјешивца 951 м. и Илине Главе 804 м. Не зна се тачно од када потиче црква на Мишљену, али се поуздано зна да је у старој Цркви на Мишљену служио јеромонах Св. Василије Острошки око 1660. год. Стара црква вјероватно потиче из доба Немањића. Црква је проширена 1900. год и направљена је ова садашњег облика. Озидана је од камена и прекривена плочом и звоником на преслицу и једним звоном. Служи се два пута у години и треба да се обнавља.

linija

Црква Св. великомученика Лазара – Село Влаховићи

-

Црква Св. Лазара је по постанку стара; по народном предању саграђена је у периоду између 1370. год. и 1389. год. Познато је да се трупама Кнеза Лазара у Косовској бици придружио са босанским трупама и Војвода
У својој прошлости црква је неколико пута дограђивана док није добила данашњи облик. У под данашње цркве уграђене су двије велике плоче, једна испред Олтара, а друга на улазу у цркву са натписом црквенословенској ћирилици. Плоча испред олтара има дужину 190 цм. и ширину 128 цм. Њен натпис говори да је ту сахрањен њен ктитор – Асе лежи Вукосав воевода Влаћевић смом друговах дружином и загибох на размирној краине ко (са) мога господина и донесоше ме дружина на своју племениту баштину и да е проклет тко ће ме такнути. Црква је озидана финим клесаним каменом и врло је висока и прекривена каменим плочама. У њој се служи два пута годишње.
Влатко Вуковић. Међу војводама који су учествовали у битци са Турцима на Косову, тешко је рањен војвода Вукосав Влаћевић. Војвода Влаћевић, по народном казивању, заклео је своје другове да га донесу у родни крај и сахране га у очевој Цркви. Жеља му је испуњена а и данас се у Херцеговини прича о гробовима јунака који су учествовали у Боју на Косову, били тешко рањени и донесени у свој родни крај и ту сахрањени.

linija

-

Црква Св. Вазнесења Господњег - Село Рђуси

Село Рђуси се налази на путу за Убоско, 10 км од Љубиња. На темељима старе цркве направљена је данашња црква 1868. год. Црква није велика, зидана је од камена и прекривена каменим плочама и звоником на преслицу са једним звоном. То је била и зграда прве српске школе која је подигнута 1878. год., као и потом парохијска кућа, и то је све порушено у Другом свјетском рату. Натпис на Цркви – Овај Свети Храм у славу Вазнесенија Христовог подигоше Православни Срби из Поцрња, Убоска и Ранковца уз помоћ остале браће 1871. год. То је црква блаженопочившег Митрополита Дабробосанског Нектарија.